Kreativnost

Коуч Дани
Apr 15
3 min read

Sa 5 godina oblak je dinosaurus. Sa 35 – oblak je oblak.

Šta se desilo?

Istraživanje

1968 godine. George Land, istraživač u NASA, razvija test za merenje kreativnog potencijala inženjera i naučnika u agenciji. Zatim radi nešto neočekivano – daje isti test deci.

Rezultati ga šokiraju:

Sa 5 godina: 98% se klasifikuje kao kreativni geniji
Sa 10 godina: 30%
Sa 15 godina: 12%
Iznad 25 godina: 2%

Isti ljudi. Različite godine. Dramatično različiti rezultati.

„Ne rađamo se bez kreativnosti“, kaže Land.„Učimo da ne budemo kreativni.“

Šta je kreativnost – i zašto nije talenat

Većina ljudi koje sam upoznao misli da je kreativnost dar. Ili je imaš, ili nemaš.

Ne slažem se.

Kreativnost je sposobnost da povezuješ stvari koje drugi ne vide kao povezane. Da postavljaš pitanja tamo gde drugi prihvataju odgovore. Da vidiš rešenja u pravcima u koje se niko drugi nije setio da pogleda.

I svi smo to radili. Bez napora. Bez straha.

Sa 5 godina.

Tri ubice kreativnosti

Ne gubimo kreativnost odjednom. Ona se polako iscrpljuje – iz tri pravca istovremeno.

1. Obrazovni sistem nas uči da postoji jedan tačan odgovor

„Koji je glavni grad Francuske?“ – Pariz. Tačno.

„Na koliko načina možeš da koristiš hemijsku olovku?“ – ovde više nema tačnog odgovora. Postoje samo hrabri i nehrabri.

Dvanaest godina učimo da tražimo tačan odgovor.Kao rezultat – prestajemo da tražimo nestandardan.

2. Preopterećenje uništava prostor za nove ideje

Kreativnosti je potrebna jedna stvar koju savremeni život retko nudi – prostor.Ne više informacija. Ne više sastanaka. Prostor.

Mozak stvara ideje u trenucima dosade, ne u trenucima opterećenja.Zato nam najbolje ideje dolaze dok šetamo, a ne dok gledamo u ekran.

3. Društveni strah zamenjuje radoznalost

Dete diže ruku kada ne zna. Odrasli ćuti da ne bi izgledao glupo.

Deca ne znaju šta je „strah od neuspeha“. Ona jednostavno pokušavaju.Padaju. Ustaju. Pokušavaju ponovo.

Ne zato što su hrabrija –nego zato što još nisu naučila da treba da se plaše.

U knjizi Priče za razmišljanje Jorge Bucay priča priču o Pančitu – šestogodišnjem dečaku koji je ostao sam sa bebom, svojim bratom.

Kada u kući izbija požar, vrata su zaključana, telefon ne radi. Pančito ne čeka. Razbija prozor, stavlja bebu u školsku torbu, izlazi na sims i spušta se niz grane obližnjeg drveta.

Kada se svi pitaju kako je šestogodišnje dete uspelo da to uradi, jedan vatrogasac tiho kaže:

„Zato što nije imao ko da mu kaže da neće uspeti.“

Dobra vest

Kreativnost ne umire. Ona se krije.

Iza „tako se to radi“.
Iza „nemam talenat za to“.
Iza „već sam prestar za takve stvari“.

Neuroplastičnost – sposobnost mozga da se menja – ostaje sa nama tokom celog života.

Možemo vratiti ono što smo izgubili.Ne da bismo ponovo postali deca,već da bismo uzeli njihovu hrabrost i spojili je sa mudrošću koju danas imamo.

Pet načina da restartujemo kreativnost

1. Postavljajte „glupa“ pitanja

Deca pitaju „Zašto?“ dvadeset puta dnevno.Odrasli prestaju jer se plaše da ne deluju nekompetentno.

Sledeći put kada „znate“ nešto – zapitajte se da li zaista znate.

2. Generišite 10 loših ideja

Ne tražite dobru ideju. Napišite 10 – kakve god da su.Mozak će se opustiti i prestati da cenzuriše.Tu se krije proboj.

3. Iskoristite dosadu

Sledeći put kada čekate – ne uzimajte telefon.Samo budite.Vaš mozak će se aktivirati na drugačiji način.

4. Promenite okruženje

Novo piće. Drugačija ruta. Nepoznata knjiga.Novi stimulansi stvaraju nove veze.

5. Igrajte se – bez cilja

Nacrtajte nešto. Napišite kratku priču. Svirajte bez želje da zvučite dobro.Cilj nije rezultat – cilj je sloboda.

Oblak ponovo može biti dinosaurus

98% nas je započelo život kao kreativni geniji.Zatim su sistem, društvena očekivanja i svakodnevno opterećenje učinili svoje. Ali ništa od toga nije nepovratno.

Kreativnost nije talenat.Ona je mišić. I kao svaki mišić – ako ga ne koristimo, slabi.Ako ga treniramo – raste.

Pitanje nije da li imate kreativnost.

Pitanje je kada ste joj poslednji put dali dozvolu.

Jer pobeda – u idejama, odlukama i životu – počinje u umu.

Često postavljana pitanja

Šta pokazuje NASA istraživanje o kreativnosti?

Godine 1968. istraživač Džordž Lend testirao je kreativni potencijal dece koristeći test razvijen za NASA-u. Rezultati pokazuju da se 98% petogodišnjaka klasifikuje kao kreativni geniji, ali taj procenat opada na 30% u uzrastu od 10 godina, na 12% sa 15 godina, a kod odraslih starijih od 25 godina iznosi svega 2%.

Koja su tri glavna „ubice“ kreativnosti?

Prvi je obrazovni sistem, koji nas uči da tražimo jedan tačan odgovor umesto nestandardnih rešenja.

Drugi je preopterećenost — nedostatak prostora za nove ideje.

Treći je društveni strah od neuspeha, koji zamenjuje dečju radoznalost ćutanjem.

Da li se kreativnost može obnoviti kod odraslih?

Da. Zahvaljujući neuroplastičnosti, mozak zadržava sposobnost promene tokom celog života. Kreativnost ne umire — ona se skriva iza navika i društvenih očekivanja. Može se obnoviti kroz prakse kao što su postavljanje pitanja, generisanje ideja bez cenzure, korišćenje dosade i igra bez konkretnog cilja.